Kontrola osmolalnosti ECT 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 5

Pojam ekstracelijske tecnosti i osmolalnosti
Veoma je bitno reci da oko 60% tela odraslog čoveka čini tečnost. Veći deo te tečnosti se nalazi u ćelijama i naziva se intracelularna tečnost (2/3), a tecnosti izvan celija nazivaju se ekstracelularna tecnost (1/3). Ukoliko se uzme za primer covek od 70kg, 20% telesne mase, ili, oko 14l ce predstavljati ekstracelularna tecnost. ECT se moze podeliti na dva najbitnija dela a to su : intersticijumska tecnost koja cini oko 3/4 ekstracelularne tecnosti (oko 11l), I plazma koja cini skoro 1/4 ekstracelularne tecnosti (oko 3l). Ona se neprekidno kreće po telu, brzo se transportuje u cirkulišućoj krvi, a zatim meša sa tkivnom tečnošću difuzijom kroz zidove kapilara. ECT sadrzi velike kolicine jona, natrijuma, hlorida i bikarbonata, kao i hranjivih supstanci - ove celije zive prakticno u istoj sredini (ekstracelularnoj tecnosti) pa se ona zbog toga naziva i unutrasnja sredina tela. Pored toga ona sadrzi kiseonik, glukozu, masne kiseline i aminokiseline, ugljen-dioksid kao i druge produkte ćelijskog metabolizma.
Ukupan broj osmotski aktivnih cestica u rastvoru se izrazava u osmolima. Jedan osmol je jedan gram molekulske mase supstance koja ne disocira. Osmotski pritisak (pritisak koji je potreban da zaustavi osmozu) koji vrse cestice u rastvoru odredjen je iskljucivo brojem cestica po jedinici zapremine tecnosti. Normalna osmolalnost ekstracelijske tecnosti iznosi oko 300 miliosmola po kilogramu vode – sto znaci da je 0,3 osmola rastvoreno u kilogramu vode (jedinica zapremine tecnosti).
* telesnu vodu kontrolisu dva procesa: uzimanje tecnosti (koje je regulisano faktorima koji oznacavaju zedj) i bubrezno izlucivanje tecnosti. Postoji vise mehanizama bubrega preko kojih oni odrzavaju ECT konstantnom, a to su: izlucivanje viska vode izlucivanjem razredjene mokrace, cuvanje vode izlucivanjem koncentrovane mokrace, mehanizmi povratne sprege koji kontrolisu koncentraciju natrijuma, zedj I potrebe za unosenjem soli I vode.
Bubrezi izlucuju visak vode stvaranjem razredjene mokrace
Bubrezi imaju sposobnost da promene odnos rastvorenih supstanci i vode u mokraci kao odgovor na razlicite uticaje. Kada osmolalnost padne na nizak nivo tj. kada su tečnosti previše razredjene-nervni i hormonalni mehanizmi povratne sprege utiču na bubrege da izluče veliku količinu vode putem urina. Tako se razredjuje mokraća ali se i voda izbacuje iz tela ćime se povećava osmolalnos telesnih tečnosti na normalu. Osmolarnost izlucene mokrace moze da varira od 50 mOsmol/l do 1400mOsmol/l. Za regulaciju osmolalnosti zasluzan je sistem povratne sprege ciji je primarni efektor antidiuretski hormon (ADH) odnosno vazopresin. Najvaznije mesto dejstva ovog hormona su membrane glavnih ćelija kortikalnih i medularnih sabirnih kanalića gde povećava permeabilnost tih membrana za vodu. Kada osmolalnost telesnih tecnosti poraste, zadnji rezanj hipofize pojacno luci ovaj hormon koji povecava propustljivost sabirnih kanalica i distalnih tubula za vodu i tako omogucava reapsorpciju velike kolicine vode i smanjenje zapremine mokrace. Obrnuto, u nedostatku ADH bubrezi izlučuju razredjenu mokraću, čime se odstranjuje suvišna voda iz tela. Ako postoji veliki visak vode u organizmu bubreg je u stanju i da izluci oko 2 litara mokrace, cija osmolalnost nece prelaziti granicu od 50 mOsm/l. Ako se zna da je osmolalnost inicijalno stvorenog glomerulskog filtrata oko 300 mOsm/l sa sigurnoscu se moze reci da ce se filtrat negde razrediti. Pro prolasku tecnosti kroz proksimalni tubul rastvorene supstance i voda ce se u podjednakoj meri resorbovati, tako da nece doci do znacajne promene osmolalnosti - tubulska tecnost ostaje izoosmotska u proksimalnom tubulu. Natrijum, kalijum i hloridi se obilno reapsorbuju u ascedentnom kraku Henleove petlje, posebo u debelom segmentu, a ovaj deo tubulskog sistema je nepropustljiv za vodu (cak i u prisustvu ADH), tako da osmolalnost tubulske tecnosti pada na 100 mOsm/L - tubulska tecnost se razredjuje u ascedentnom delu petlje. U izuvijanom distalnom tubulu, kortikalnom sabirnom kanalicu i sabirnom kanalu dolazi do dodatne reapsorpcije - tubulska tecnost razredjuje u distalnim i sabirnim tubulima.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com